kolege u kancelarijama u nemackoj imaju znatno bolju organizaciju rada, kulturu i komunikaciju za razliku od novog sada.

riba smrdi od glave, a glava sedi u novom sadu i misli da poseduje sve zaposlene i njihove zivote, a ni sopstvenim ne ume da upravlja.

zakon o radu nije stvar izbora. lokalni srpski menadzment je ogroman rizik i za nemacke vlasnike, ne samo glavni uzrok raspada sistema. od zaposlenih traze sve ono na sta nemaju pravo: neplaceno prekovremeno god se glavni lokalni serif seti neceg (usled sopstvene licne nepostojece organizacije rada), ucenjuju odlazak na godisnji odmor samo ako se obavezete da nosite racunar i budete dostupni (i to se ponose time da drugacije ne mozes na odmor), dodatni rad nocu vikendom i praznicima i bahato ti pismenim putem odgovore da “mi ne placamo prekovremeno”. istovremeno, institucija tehnoloskog viska se svakodnevno zloupotrebljava - kada god ne ide dobro, ili im se neko ne dopada licno (a dobro radi svoj posao pa nema osnova za otkaz), u danu se otpustaju ljudi kao “tehnoloski visak” dok se oglas za njihove pozicije ubrzo ponovo raspisuje. nije retko ni da se drugim kolegama dodeljuju poslovi otpustenih radnika iako nemaju veze sa time (npr data ili developer ce dobiti marketing taskove kojima se nikada nisu bavili). na sve to, ekspertiza i vestine zaposlenih u firmi se svode na “pitaj AI” - zaista nista dobro, ni za zaposlene ni za nemacke vlasnike, a sve u najvecoj meri zbog lokalnog bahatog menadzera upitnih kompetencija.